Prskanje voćarskih kultura zahteva posebnu pažnju, pored toga što je važna pravovremena i dobra zaštita voća uz što manje finansijske gubitke, svi koji nesavesno prskaju voće i do 30 puta godišnje, bacaju hemiju u vetar i prekomerno zagađuju životnu sredinu.

„Norma koju vole da koriste naši voćari je 1000 litara po hektaru, od toga 600 litara ne stigne na biljku. Od toga 400 litara odlazi u zemljište, a 200 u vazduh gde će ispariti, znači to je više od 50 odsto preparata da nije stiglo gde bi trebalo. U porvtarstvu je to nešto manje u zavisnosti od tipa rasprskivača koji koristimo, ali i tu su gubici oko 25-30 odsto, sve je to direktna šteta. Zagađujemo okolinu i na to je obavezno da se obrati pažnja“, objasnio je profesor dr Aleksandar Sedlar.

Proizvodnja i primena sredstava za zaštitu bilja dobija u savremenom životu sve veći toksikološko-epidemijski karakter. Prema nekim podacima bez primene pesticida dobijalo bi se samo do 30% današnjeg prinosa velikog broja hranljivih produkata. Rešenje problema mora biti globalno, do tada, svako može da počne sa čišćenjem u svom dvorištu, za početak pravilnim izborom rasprskivača.

Nardi Balkan d.o.o. je proizvođač visoko kvalitetne poljoprivredne opreme za profesionalnu poljoprivredu. U dugogodišnjoj tradiciji doveli su mašine do zavidnog nivoa koje su prošle test vremena. Kad je najpotrebnije neće vas ostaviti na cedilu jer razumeju važnost pouzdane, efikasne i kvalitetne opreme. Nardi Balkan d.o.o. opslužuje Centralnu Evropu i Rusiju.

Više o tome

Ledjni Atomizeri se koriste za prskanje tečnim sredstvima za prehranu i zaštitu bilja kao i suzbijanje parazita i korova u voćarstvu i povrtarstvu. Oni se koriste još i za izbacivanje granula i veštačkog đubriva lakom i brzom modifikacijom i montažom rešetke atomizer se pretvara u uređaj za izbacivanje granula i veštačkog đubriva. Treća primena ledjnog atomizera je kao duvač lišća a uz dodatne prepravke on se može koristiti i kao usisivač sakupljač lešnika i drugog orašastog voća što ga čini jednim od najuniverzalnijih mašina.

Više o tome

Konzervacija (zimsko skladištenje) prskalica, atomizera i opreme za prskanje 

Konzervacija prskalice je najvažnija mera održavanja pre zime

Kupovina pogonske ili priključne poljoprivredne mehanizacije neretko za prosečnog poljoprivrednika sa ovih prostora znači i značajno izdvajanje iz budžeta gazdinstva za ove namene ili pak, nepopularno, zaduživanje. Baš zbog toga većina poljoprivrednika čuva svoju mehanizaciju tako što je redovno održava, servisira, čisti i konzervira za period kada mašine „odmaraju“.

Konzervacija ATOMIZERA I PRSKALICA je vrlo značajna, jer ostatak tečnosti u njihovim delovima može tokom zime zamrznuti i dovesti do neželjenih posledica.

Štetni insekti prezimljavaju u različitim stadijumima na voću pa je prvo prolećno prskanje voća jako važan deo celokupne zaštite, pre svega kao deo preventivne zaštite od raznih bolesti. Kako bi se sprečio negativan uticaj štetnih insekata pri kretanju vegetacije, treba uraditi preventivno prvo prskanje, a to naročito vredi za starija i zapuštenija stabla.

Jabuka i kruška

Zimsko prskanje se vrši pod povoljnim vremenom u toku zime, ali je najbolji uspeh ako se prskanje izvrši pred samo kretanje vegetacije. Preparati za prskanje su: kreozan, žuto ulje ili tečni gebutoks ili frutapon 7E. Prskanje pre cvetanja, između 10. i 15. aprila, vrši se sredstvima: ortocid, bakarni kreč, kaptan, faltan, radociran. Protiv pepelnice se prska kosanom, karatanom, mikroluksom i sumbaritom.

Prvo prskanje posle cvetanja vrši se kao i prethodno, uz dodatak diazinona ili gardona ili sistemina. Drugo prskanje posle cvetanja vrši se oko 15. maja, kao i prethodno, a protiv pregljeva se upotrebljava galekron ili kofumin. Treće prskanje posle cvetanja vrši se kao i prethodno, krajem maja. Četvrto prskanje vrši se oko 15. juna kao i prethodno. Jabuke treba prskati protiv pepelnice kosanom ili kaptanom svakih 15 dana. Nadalje svakih 15 dana treba ih prskati basudinom ili sevinom, lebajcidom i sličnim preparatima.

Više o tome

Većina bolesti voćaka suzbija se od ranog proleća i tokom vegetacije, ali je za neke neophodno i tretiranje u jesen, u periodu opadanja lišća. Kod koštičavih voćaka to su bakterijski rak koštičavog voća, šupljikavost lista koštičavog voća i kovrdžavost lišća breskve, a kod jabučastog voća rak kore kod jabuke i kruške, bakterijska plamenjača jabučastog voća i bakterijski rak kruške. Više o tome

Za dobru i pravilnu zaštitu voćnjaka potrebno je, kažu stručnjaci, ispuniti tri uslova: kada, čime i kako. Profesor doktor Novica Miletić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu pita se da li posle toliko godina ipak znamo da prskamo.

Jer svako tretiranje zahteva od proizvođača da nepogrešivo odabere optimalno vreme, da izabere pravi preparat i da kvalitetno tretira stabla u svom voćnjaku.

Više o tome