Konzervacija (zimsko skladištenje) prskalica, atomizera i opreme za prskanje 

Konzervacija prskalice je najvažnija mera održavanja pre zime

Kupovina pogonske ili priključne poljoprivredne mehanizacije neretko za prosečnog poljoprivrednika sa ovih prostora znači i značajno izdvajanje iz budžeta gazdinstva za ove namene ili pak, nepopularno, zaduživanje. Baš zbog toga većina poljoprivrednika čuva svoju mehanizaciju tako što je redovno održava, servisira, čisti i konzervira za period kada mašine „odmaraju“.

Konzervacija ATOMIZERA I PRSKALICA je vrlo značajna, jer ostatak tečnosti u njihovim delovima može tokom zime zamrznuti i dovesti do neželjenih posledica.

Štetni insekti prezimljavaju u različitim stadijumima na voću pa je prvo prolećno prskanje voća jako važan deo celokupne zaštite, pre svega kao deo preventivne zaštite od raznih bolesti. Kako bi se sprečio negativan uticaj štetnih insekata pri kretanju vegetacije, treba uraditi preventivno prvo prskanje, a to naročito vredi za starija i zapuštenija stabla.

Jabuka i kruška

Zimsko prskanje se vrši pod povoljnim vremenom u toku zime, ali je najbolji uspeh ako se prskanje izvrši pred samo kretanje vegetacije. Preparati za prskanje su: kreozan, žuto ulje ili tečni gebutoks ili frutapon 7E. Prskanje pre cvetanja, između 10. i 15. aprila, vrši se sredstvima: ortocid, bakarni kreč, kaptan, faltan, radociran. Protiv pepelnice se prska kosanom, karatanom, mikroluksom i sumbaritom.

Prvo prskanje posle cvetanja vrši se kao i prethodno, uz dodatak diazinona ili gardona ili sistemina. Drugo prskanje posle cvetanja vrši se oko 15. maja, kao i prethodno, a protiv pregljeva se upotrebljava galekron ili kofumin. Treće prskanje posle cvetanja vrši se kao i prethodno, krajem maja. Četvrto prskanje vrši se oko 15. juna kao i prethodno. Jabuke treba prskati protiv pepelnice kosanom ili kaptanom svakih 15 dana. Nadalje svakih 15 dana treba ih prskati basudinom ili sevinom, lebajcidom i sličnim preparatima.

Više o tome

Većina bolesti voćaka suzbija se od ranog proleća i tokom vegetacije, ali je za neke neophodno i tretiranje u jesen, u periodu opadanja lišća. Kod koštičavih voćaka to su bakterijski rak koštičavog voća, šupljikavost lista koštičavog voća i kovrdžavost lišća breskve, a kod jabučastog voća rak kore kod jabuke i kruške, bakterijska plamenjača jabučastog voća i bakterijski rak kruške. Više o tome

Za dobru i pravilnu zaštitu voćnjaka potrebno je, kažu stručnjaci, ispuniti tri uslova: kada, čime i kako. Profesor doktor Novica Miletić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu pita se da li posle toliko godina ipak znamo da prskamo.

Jer svako tretiranje zahteva od proizvođača da nepogrešivo odabere optimalno vreme, da izabere pravi preparat i da kvalitetno tretira stabla u svom voćnjaku.

Više o tome

Obično pod ispravnosću atomizera naši voćari podrazumevaju rad pumpe, odnosno dobar pitisak i protočnost dizni. Svakako da je pumpa atomizera praktično njegovo „srce“, ali njena ispravnost ne garantuje 100% kvalitetnu zaštitu. Ono na šta voćari obraćaju vrlo malo pažnje su kvalitetni mešači i dizne atomizera.

Prvi korak koji morate načiniti jeste vizuelni pregled mašine, odnosno stanje ispravnosti creva, filtera, ventila i ostalih sklopova. Kapacitet dizni ne sme odstupati za više od 10% od nominalne vrednosti. Takođe je potrebno proveriti i ispravnost manometra.

Više o tome